Ko ima oči, neka vidi. Ko ima uši, neka čuje.
Svi smo rođeni sa izvesnim kapacitetima koje možemo da ostvarimo za vreme trajanja svog života. Ostvarivanje ovih kapaciteta nije moranje, ali jeste težnja svake misleće osobe. Stalni napredak i rast je nešto što karakteriše ljudsku vrstu, te da bismo sami sebe ostvarili kao kvalitetne ljudske jedinke, moramo ispoštovati osnovni postulat ljudskog roda – rast i… Pročitajte više Prvi koraci samospoznaje
Vi se ne uklapate. Nikada se niste ni uklapali. Vremenom ste razvili socijalne veštine i naučili da funkcionišete u društvu, ali i dalje ne osećate kao da ovde pripadate. Kao da ste došli iz nekog drugog vremena. Gledate kako svet funkcioniše i stvari su vam nelogične, nejasne. Svašta bi sa svetom moglo da se popravi.… Pročitajte više Mislite da ste ludi? Proverite, možda ste samo budni
Koliko puta u životu ste bili povređeni od različitih ljudi? Koliko puta ste bili uvređeni? Šta vas je sve u životu pogodilo, razočaralo, učinilo da se osetite izdanim? Volela bih da se vratite u neku od tih situacija i da je živo pozovete u sećanje. Da li se još u vama nalaze iste emocije? Možete… Pročitajte više O izneverenim očekivanjima
Glas inuticije – sveprisutan, pun podrške, naš je unutarnji kompas koji nam uvek nepogrešivo pokazuje pravac kojim najbolje ispunjavamo svoju svrhu. On je zvezda vodilja u našim tamnim noćima i izvor beskrajne mudrosti u našim najvećim dilemama. On je savet oca koji posmatra širu sliku i sa ljubavlju i najboljom namerom nas usmerava na pravi put. Glas naše intuicije naš je unutarnji vodič i zapravo, svrha svih učitelja sa kojima se u životu susrećemo i jeste da nas nauči da slušamo glas unutarnjeg vodiča i da verujemo njegovom vođenju. Svo znanje koje nam je potrebno da bismo ostvarili svoj smisao i svrhu u ovom životu, već je sadržano u nama, doneli smo ga sa sobom na ovaj svet kako bi nam pomoglo u ispunjenju naše životne misije. Ono što nas sprečava da mu pristupimo jeste neprekidna galama naše svesti.
Redovnim praktikovanjem meditacije, vi sami, osvestićete svoje duhovno telo, astralno telo, svoju energiju ili kako god vama odgovaralo da se to nazove. Osetićete da ste vi mnogo više od same materijalne ljušture u kojoj obitavate na ovom trodimenzionalnom svetu. Otkrićete u sebi svoju večitu dušu i što više i dublje budete ulazili u sebe, otkrivaćete jedan sasvim novi svet, za koji sada možda mislite da je mašta, čista fantazija. Otkrićete potpuno novu dimenziju postojanja i to će vas promeniti iz korena.
Dug je proces buđenje. Najčešće, potreban je okidač. Osobi koja nikada nije imala nikakve probleme ili veće izazove u životu, neće biti na umu razmišljanje o onostranom, jer sasvim mu je dobro u svetu takvom kakav jeste. Kao što se u bogatim zemljama građani ne zanimaju mnogo za politiku, jer lepo žive i nije ih briga ko je na vlasti, a na našem Balkanu, svako vodi politiku, tako je i sa duhovnošću.
...Kada uspemo da utišamo svoj um, svoju svest, da li tada, po pravilu dualiteta svega na ovome svetu, nasuprot svetu materijalnom počnemo da obitavamo u svetu duhovnom? Da li tada spoznamo suprotnost limitiranosti svog materijalnog tela i beskonačnosti svog duhovnog bića? Da li tada sve ono što nas ograničava u materijalnom svetu prestane da postoji? Da li tada, u treptaju oka, možemo da se prošetamo svetom, od našeg brdovitog Balkana, preko Tibeta i Himalaja, Japana i Novog Zelanda, sve do tropskih prašina Amazona i predivnih predela ledene Aljaske? Da li tada, u treptaju oka, možemo da posetimo Semiramidine vrtove, da čitamo u velikoj Aleksandrijskoj biblioteci, da posmatramo borbe gladijatora u čuvenom Koloseumu? Možemo li da se vratimo u vreme kada su noćno nebo krasila dva meseca i kada su međugalaktički mostovi još uvek spajali našu planetu sa ostatkom Univerzuma? Možemo li da putujemo svemirom sve do dalekih svetova u kojima ne važe isti zakoni fizike kao u našem, zemaljskom? Možemo li da spoznamo Boga?
Zamislite da vozite avion kome je uključen autopilot, a vi to ne znate. Iz sve snage se trudite da upravljate avionom, da ga usmeravate tamo gde vi želite. On neće. Pod stresom ste, znojite se, čitavo telo vam je u grču, pokušavate da ga ispravite jer je krenuo da skreće. Neće! Vi ste odgovorni! Šta da radite? Trudite se i dalje… Obuzima vas očaj, strah preuzima kontrolu, paničite… …a uključen je autopilot…
Odjednom, videla je život kroz svest jednog psa. Osetila je njegovu sreću dok je jurio za automobilima, njegovu uzbuđenost kad je uhvatio miris slanine i krenuo za izvorom, beskrajnu ljubav dok ga je sićušna devojčica povlačila za uši, rep, mazila i gnjavila. Spoznala je njegovo nerazumevanje u trenutku kada ga je jedna teška čizma udarila posred rebara, a on je išao za njom samo zato što tako dobro miriše… “Koliko bi samo čovek mogao da nauči od psa!”
Naučeni smo da ne verujemo u ono što ne vidimo, što ne možemo da opipamo i kažemo:“da, to je stvarno, to postoji.“ Kako onda verujemo u ljubav, u tugu, u mržnju, u bilo koju emociju na ovome svetu? Mogu li da se vide? Ne. Možete videti dokaze nečije ljubavi, čuti reči koje je potvrđuju, ali samu ljubav ne možete videti, ona je čisto duhovna, apstraktna... Ipak verujete u nju... Onda mora da verujete i u dušu.
Čitav je svet izgrađen na laži. Sve što znate je laž. Sve što verujete je laž. Istina je pred vama i samo čeka da bude otkrivena. Da li si baš ti taj koji će otvoriti svoj um ka čudima koje istina nosi sa sobom? Da li si spreman da čuješ? Da vidiš? Duboko udahni. Izdahni. Umiri svoj um i pridruži se meni i hiljadama drugih koji su prozreli laž i postali tragači za istinom.
Na pola puta između sna i jave, svesnog i nesvesnog, na tromeđi prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, otvorila sam svoje oči da prvi put gledam i vidim.
...istina je jedna i ne može večito biti sakrivena. Doći će dan kada će deca dece naša četiri brata pogledati prošlost kroz vremensku distancu koja, po pravilu donosi objektivnost i uvideti greške svojih predaka. Uvideće da smo svi jednaki u milosti jednoga Boga i da naše razlike samo doprinose našoj posebnosti, a naše posebnosti doprinose šarenilu kolaža koje zovemo životom. Doći će dan kada će deca naše dece otvoriti oči i videti da u svima nama treperi ista svetlost, da smo svi mi delići jedne iste slike, a da sliku ne možemo sagledati dok se delići ne povežu u celinu. Kada vidimo celinu spoznaćemo carstvo nebesko.
Nema čoveka na ovome svetu koji se nikada nije zapitao o smislu življenja. Šta je ono što nas tera da idemo napred, da ustanemo kada padnemo? Šta je to što treba da preživimo? Šta da naučimo? Koja je to pokretačka sila koja nam ne da da odustanemo, izuzev nagona za opstankom, za samoodržanjem? Možda svako od nas treba da otkrije svoj smisao, a možda je on isti za sve? U mojoj glavi, ovo je zatvorena tema.
Verujem u sve velike učitelje, velike mudrace, koji su pokušali da zatvorenom umu ljudi predoče neke univerzalne istine, pozivajući ih na ljubav. Ljubav ka prijatelju i neprijatelju, ka bližnjem i dalekom, ka važnom i nevažnom, jer svi smo mi satkani od istog duha, svi smo mi komadići iste univerzalne energije i svi prolazimo kroz isto duhovno iskustvo života na ovoj našoj prelepoj planeti.