RAZMIŠLJANJA

O transcendenciji iz 3D u 5D

Koračam i posmatram ljude oko sebe. Matriks. Zarobljeni u beskonačnom ciklusu ponavljanih misli, zapeli svako u svojoj imaginarnoj muci, problemu, želji, kajanju… Posmatram ljude zavedene materijom i materijalnim, zavedene čulima i strastima, planovima i moranjima; marionete duboko bolesnog društva, odsutnih pogleda, mehaničkog koraka, uspavane svesti…

Koračam među robotima primećujući kako paperjasti oblaci plešu po plavom nebu, primećujući zujanje pčela u zraku, lagani povetarac u zelenim krošnjama, miris spaljene zemlje u vazduhu. Osećam kapljice znoja kako klize niz moja leđa i vrat, vazduh u mojim nozdrvama je vreo, asfalt isijava…

Savršen svet, još jedan savršen dan…

Priča se poslednjih godina o “cepanju Zemlje” na dve dimenzije, o transcendenciji u petu dimenziju koja je započela pre par decenija i još uvek traje. Predviđaju se kataklizmička dešavanje koja će dovesti do te podele, kraj sveta koji znamo i početak jednog novog doba, doba ljubavi, altruizma i života u skladu sa prirodom. Po internetu čitam da su mnogi zabrinuti za svoje bližnje – šta ako ja pređem u 5D, a oni ostanu u 3D, možemo li i njih da povedemo? Naišla sam čak i na tekst u kome piše da će proces trajati tri dana, a kada otpočne da tamo gde se nađete sednete, zažmurite i meditirate, da ni na šta ne reagujete, da se ne prepuštate strahovima i da ko tri dana izdrži biće spasen… Još jedan matriks, još jedan program, još jedna varka, obmana, bajka, još jedna stranputica na duhovnom putu. I kako god zvučala katastrofalno predviđanja koja će dovesti do podele sveta, istina je još gora. Sva predviđanja daju relativno kratak rok u kome će se sve izdešavati i po kojima će ljudi biti prosto prinuđeni da transcendentiraju u 5D. Sva ta predviđanja negiraju ličnu odgovornost i slobodu izbora. Istina je surova – sve zavisi od nas  samih, svako nosi ličnu odgovornost za transcendenciju i svako ima slobodnu volju da sa svojim životom uradi šta želi.

Neće nas niko čarobnim štapićem prebaciti u neku 5D Zemlju gde će sve biti drugačije i ovaj besmisleni, nelogični svet će prestati da postoji. Ne. Promena se već odvija, polako, u svima nama. Zemlja se  već deli. Peta dimenzija je svest. Što je vaša svest otvorenija, što ste budniji i bliži bogu, to ste bliži trajnom nastanjivanju pete dimenzije. Oni koji još uvek spavaju, oni vas ne razumeju, oni su još uvek duboko ukorenjeni u ovom materijalnom matriksu i priče o energiji, svesti, jednosti za njih su naučna fantastika, a mi zanesenjaci ili ludaci sa kojima nemaju ništa zajedničko. To je pravo cepanje sveta na 3D i 5D. Kako se mi menjamo, menja se i svet oko nas, a svet osobe iz 3D i osobe iz 5D jedva da imaju nešto zajedničko.

Ajde malo da se pozabavimo terminima dimenzija u duhovnom smislu.

3D je svet u kome živimo. Imamo dužinu, širinu i visinu – prostor u kome je kompletan matriks (svet Maye, iluzije) postavljen. Da bi matriks bio kompletniji, da bi izgledao stvarnije, nametnuta nam je lažna četvrta dimenzija – vreme. Kada shvatimo da je 4D lažno mesto, otvaraju nam se vrata za 5D. Peta dimenzija je svest. Ona predstavlja izlazak iz Maye i viđenje života i sveta onakvim kakav on zaista jeste – lažan, prolazan, samo sredstvo na putu napretka naše duše.

Većina ljudi koji transcendentiraju  se nalazi između četvrte i pete dimenzije, u zavisnosti od lične vibracije u datom trenutku. Kada smo svesni i prisutni u sadašnjem trenutku, kada se uzdržavamo od delovanja i ostajemo mirni ili delujemo iz najprofinjenijih delova naše duše, dajući ljubav i poštovanje, tada smo u 5D, kada god dozvolimo sebi da nam svakodnevne neprijatnosti naruše mir i spuste nas u niže vibracije, mi se vratimo u 4D.

Život u 5D je budućnost Zemlje kakvu danas poznajemo. Evolucija se odvija na nivou duše i svesti i buđenje se progresivno nastavlja. Posmatrano sa stanovišta ljudskog života, to je proces koji  će dugo trajati, ali koji će se sve vreme ubrzavati dok ne iznedrimo jedno altruističko društvo gde svaki je čovek drugome brat, gde smo svesni boga u sebi i sebe u bogu.

Zatvorim oči i koračam kroz vreo letnji dan. Susrećem ljude sjajnih pogleda, mir na njihovim licima, zrače ljubavlju i dobrotom, povetarac u zelenim krošnjama izaziva osmeh na blaženim licima.

Savršen svet, još jedan savršen dan…

Leave a Reply