Sa svih strana sveta čuju se apeli „probudite se“, poziva se na otvaranje svesti, na buđenje. Šta to uopšte znači? Shvatila sam da velika većina ljudi ne razume ove pozive, pa ću ovde pokušati, da na najjednostavniji način, prenesem delić svog pogleda na stvari.
Svi se slažemo da ovaj svet ne valja, pa hajde da gradimo drugi. Odakle početi promenu? Od sebe, naravno…
Svi verujemo u dušu? U besmrtnost iste? Nije bitno kakvo je vaše religijsko opredeljenje. Sebe ne smatram religioznom, ali o sebi razmišljam kao o duboko duhovnoj osobi. Verujem u večitost naših duša. Šta to, u mom slučaju vuče za sobom? Verovanjem u besmrtnost duše, verujem i u reinkarnaciju, ponovno rođenje. Verujem da se svi rađamo iznova i iznova, sve dok naše duše ne evoluiraju toliko da nije preostalo ništa više da bude naučeno. Zato se u životu neprekidno susrećemo sa izazovima. Verovanje u dušu i reinkarnaciju povlači za sobom i verovanje u karmu. Šta je karma? Sav koncept karme sadržan je u mnogim narodnim mudrostima, tipa: „kako seješ-tako i žanješ“, „kako daješ-tako ti se vraća“.
Nekada se ljutimo na svoju sudbinu jer se nešto „dešava baš nama“, ogorčeni i fokusirani na svoje nezadovoljstvo, propuštamo da vidimo širu sliku. Sve što se dešava dobro je za nešto drugo. Postupci jednog utiču na živote drugih ljudi, premda mi te veze najčešće ne vidimo, uglavnom zato što ne raspolažamo sa dovoljno informacija. Na primer: dečko je bio zaljubljen u devojku, koja ga je prevarila. To što mu je ona uradila ga je toliko povredilo da nikada to nije uspeo da prevaziđe. Svoje frustracije prenosi na sve svoje buduće devojke i primenjuje isti model ponašanja-počinje i on da vara. Zahvaljujući tome, toliko povređuje svoju devojku, da ona reši da sebi oduzme život. Prevara prve devojke je direktno povezana sa samoubistvom poslednje. Ovo je samo banalni primer, kako bih vam približila ideju međusobne povezanosti. Nekada imamo ogromne uticaje na tuđe živote, a da toga nismo ni svesni. Verujem da je većina čula reči Oca Tadeja, koji kaže: „Kakve su ti misli-takav ti je život“. Nije dovoljno samo voditi računa o svojim delima i tome kako bi ona mogli da utiču na druge ljude, trebamo voditi računa i o svojim mislima. Svaka misao, pa i neizrečena, sa sobom nosi određenu energiju. Ta energija se poput talasa širi od nas i tka u ono što neki nazivaju Univerzalnom svešću, hinduisti je vide kao akašu ili Svemirsko tkanje, u Ratovima zvezda, to je „sila“, koja sadrži sva znanja svih svetova u ovom holgramu naših postojanja koji nazivamo Univerzumom. Ponekad, kada je energija sa kojom je misao odaslata izuzetno jaka, čitav Univerzum se uroti da materijalizuje tu energiju. Upravo odatle potiče snaga koja se pripisuje kletvama u mnogim kulturama širom sveta, jer se ostvaruju, izrečene pod jakim emocijama i sa ogromnom željom da se ispune. Kada god unapred razmišljamo o nečemu da će ići naopako-i ići će naopako. To je gotovo izvesno. Razmišljanjem o neuspehu koji će se dogoditi, opredeljujemo se upravo za to-neuspeh. Nedavno, naučnici su se i sami šokirali otkrićem da snaga misli može oživeti mrtve ćelije, sprovodeći eksperiment nad radijacijom uništenim zrnom pšenice i dokazujući moć molitve, snagu misli, kada je iz mrtvg semena izniknula zdrava biljka. Svakako da jedna misao nije dovoljna da učini čuda, ali misao koju prate jake emocije i vera u realizaciju, sposobna je da pomeri planine.
Čovek je kroz svoje odrastanje, svoje školovanje i društvo, generalno gledano, primoran da se uklopi kako bi bio funkcionalni član postojećeg sistema. Uklapanje podrazumeva umanjivanje različitosti i individualnosti, kako bismo više ličili jedni na druge, a svi smo mi pod kapom nebeskom rođeni drugačiji. Niko nije više kao mi, od nas samih. Kada to shvatimo, možemo početi da radimo na svojoj individualnosti i buđenju skrivenih potencijala koje svi posedujemo. Naučeni smo da se u životu oslanjamo na svojih pet čula i da mozak koristimo tako što ćemo znanje kojem smo prikupili kroz svoje odrastanje i sazrevanje primenimo u rešavanju problema na koje u životu nailazimo. Naš mozak neprekidno radi u pokušaju da obradi ogromne količine informacija kojima smo svakodnevno bombardovani. Koncept našeg potrošačkog društva okreće nas materijalnom-radu, sticanju, trošenju, radu, sticanju, trošenju…toliko da nas ponekad grize savest kada u toku dana imamo period u kome „ništa ne radimo“. A šta bi bilo kada bismo pokušali da svakog dana odvojimo po jedan sat, za sebe? Sat u kome nećemo raditi ništa. Sat vremena bez kompjutera, televizora, telefona, bez knjige i muzike, bez razgovora sa bilo kim… Sat vremena u kojima smo sami sa sobom i svojim mislima, opušteni, u prijatnom okruženju, bez ikakvih spoljnih stimulansa. Sat vremena okrenutih samo sebi. Unutrašnjosti. Duhovnom.
Ono što nas ne uče u školi (ili bar nisu za vreme mog školovanja) jeste da se naše biće sastoji od dve komponente-fizičke i duhovne. Pokušajte da posmatrate sebe kao duhovno biće koje prolazi kroz iskustvo fizičkog tela u ljudskom obliku. Svi ste sasvim sigurno čuli za auru-naše duhovno telo. Da li ste čuli i za Kirlijanove fotografije? Još 1939. Sajmon Kirlijan je slučajno otkrio način na koji se energetsko telo može zabeležiti na fotografiji, da bi pre samo nekoliko godina ruski naučnik Korotkov uspeo da napravi snimak duše kako napušta telo. Metoda koju je Korotkov razvio, priznata je u Rusiji kao medicinska tehnologija koju koristi mnoštvo lekara za monitoring teško obolelih pacijenata. Zar je potrebno još dokaza da naše energetsko telo postoji? Sigurno se svakome od vas dogodilo da uđe u neku prostoriju i oseti neku nelagodnost, neprijatnost ničim izazvanu. Ono što osetite je negativna energija prostora. Isto je tako i sa domovima u koje uđete i osetite se kao da ste u svojoj kući. Prostor se boji energijom ljudi koji u tom prostoru provode najviše vremena. Toliko je moćna ta naša energija. Sigurno se svakome od vas dogodilo da oseti da ga neko posmatra ili da nečije prisustvo oseti pre nego što tog nekoga ugleda. U stvari smo osetili energiju te osobe. Zašto se uvek osetimo ugroženo kada nam se neko unosi u lice ili nam se suviše približi? Zato što je izvršen „upad“ u naše energetsko polje. Oslanjamo se na naših pet čula i mislimo da sve znamo, uporno zaboravljajuči da čovek čuje i vidi vrlo ograničene frekvencije boja i zvukova, da ima receptore samo za pet ukusa, kao i da je udaljavanjem od prirode, naše majke, otupelo svoja čula. Imajući sve to u vidu, zašto je tako teško da prihvatimo da postoji nešto što naših pet čula ne mogu da potvrde?
Oslanjamo se na nauku, ali čak i tu smo selektivni. Prihvatamo samo ono što odgovara mišljenju većine. Naučnici koji se bave kvantnom fizikom, vrlo jednostavnim eksperimentom dokazali su da materija menja svoja svojstva u prisustvu svesti. Naučnici su dokazali snagu misli. Naučnici su dokazali prenos misli na daljinu. Naučnici su potvrdili postojanje energetskog polja živih bića. Naučnici su potvrdili da svojim mislima možemo da reprogramiramo svoj DNK. Naučnici su potvrdili-sve je relativno. I ništa ne mora biti onako kako na prvi pogled izgleda…
Otvorite svoj um, otresite se onoga što su nam crkva i država nametnuli kao ispravno i pokušajte da osetite univerzalnu istinu, jednu, jedinu. Kada kažem crkva, mislim na samu instituciju, stvorenu za kontrolu širokih narodnih masa, stvorenu da zavadi i vlada. O da, ja verujem i u Isusa, sina Božjeg, verujem i u proroka Muhameda i naravno, verujem u Budu. Verujem u sve velike učitelje, velike mudrace, koji su pokušali da zatvorenom umu ljudi predoče neke univerzalne istine, pozivajući ih na ljubav. Ljubav ka prijatelju i neprijatelju, ka bližnjem i dalekom, ka važnom i nevažnom, jer svi smo mi satkani od istog duha, svi smo mi komadići iste univerzalne energije i svi prolazimo kroz isto duhovno iskustvo života na ovoj našoj prelepoj planeti. Pokušajte da poverujete u snagu svoje svesti. Možete početi sa sitnim stvarima, poput: „čim stignem na stanicu doći će i autobus“, pa da vidite kuda će vas to odvesti.
Otvorite svoj um i osvestite svoju moć. Pokušajte da svesno menjate svoje misli, da odbacujete sve negativne i negujete samo pozitivne. Pokušajte da se udaljite od ustanovljenog modela razmišljanja i ponašanja. Samo pokušajte.
Umirite svoje telo, svoj um, oslušnite tišinu i razmislite o svojoj duši. Pokušajte da negirate njeno postojanje i videćete, čitavo vaše telo će negodovati nad tom pomisli; prigrlite svoju dušu i osetićete mir…