Otvoriš dušu Nekome, Pa tako nag Ogoljen, oljušten Sa srcem na dlanu, Bez ikakve namere treće, Bez i jedne maske, Oslobodjen titraš U stanju čiste sreće...
Advertisements
Kategorija: POEZIJA
Mi mali ljudi…
Na pola puta između sna i jave, svesnog i nesvesnog, na tromeđi prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, otvorila sam svoje oči da prvi put gledam i vidim.
STRAST
Ljubiš me tamo gde najviše volim, Dugim me prstima miluješ po telu, Vatra u meni, kao da sva gorim, Uzavrla krv slomila me celu, Dok usnama kružiš po grudima mi golim.
Ne gledaj me tako…
Ne gledaj me tako. Pomisliću Da me možda voliš... Ne gledaj me tako, Jer svaki tvoj pogled Korak je više Ka mome bolu... Ne gledaj me Kao da sam dete, Ne igraj se sa mnom Kao da sam lutka... Lomljivo je... Krto... Gledaj me kao ženu, Ali nemoj tako! Pomisliću... ...da me možda voliš...
RAZBOJNIKU
Razbojniče, vrati mi moje srce, sto si ga ukrao one noći kada nisam pažljiva bila... Razbojniče, ono je sve što imam, jer već si mi slomio krila, pa više ne mogu poleteti ka suncu; zato je sve što imam skriveno u mom srcu... Razbojniče! Smiluj se na moju bol, sve što sam imala, sada je pripalo… Pročitajte više RAZBOJNIKU
