Osnove učenja o zakonu privlačenja nalazimo u drevnim verovanjima i plemenskim, šamanističkim i magijskim praksama (vidi Frazer “Zlatna grana”), kao i u srednjevekovnim i modernim ezoteričnim tradicijama, posebno školama magije i alhemije koje se bave materijalizacijom. Popularno shvatanje zakona privlačnosti je da pozitivnim mislima, stavovima i osećanjima menjamo svoju energiju i privlačimo dobre stvari i okolnosti u svoj život. Ako bliže razmotrimo proces materijalizacije, videćemo da se on sastoji od nekoliko osnovnih elemenata. Oni su unutrašnje stvaranje vrednosti i usmerenja, sprovedena kreativna akcija, komunikacija i realizacija. U popularnim tehnikama zakona privlačenja često nailazimo na predominaciju vizuelizacija realizacije materijalnih stvari i ciljeva, iako u zakonu materijalizacije one lako i prirodno dolaze kada dođe do stvaranja vrednosti. Ako prvo stvaramo vrednosti, ne forsiramo kosmos kršeći zakone energije, a to se ponekad dešava kada čovek želi nešto slepo i na silu.
Šta je, dakle, stvaranje vrednosti?
Bilo kakva stvaralačka misao i akcija kreće se u pravcu ostvarivanja određenih vrednosti, bilo da su one vredne lično za nas ili uopšteno na društvenom nivou. Ta misao i akcija može biti poslovne, kreativne ili duhovno-idejne prirode. Misao i akcija nose u sebi određeni kvalitet i snagu namere, kao i vrstu cilja (želim da osnujem firmu, napišem knjigu, nađem posao, da se zaljubim, da budem samostalan, da duhovno napredujem, itd.). U idealnom smislu stvaranje vrednosti bi trebalo da reflektuje određene vrline, pa bi na primer neki potencijalni proizvod koji želimo da stvorimo trebao da bude koristan i kvalitetan, knjiga interesantna ili informativna, ljubavna emocija iskrena, duhovna i samospoznajna želja snažna, itd. U takvom slučaju će ono šta stvaramo imati realnu vrednost, a ne samo zamišljenu u našoj svesti. Da bi znali da ocenimo da li naše kreativno delo ima visok vrednosni potencijal, potrebno je da budemo zreli na ego nivou. To znači da sa jedne strane treba da verujemo u svoj potencijal i da poznajemo i verujemo u sebe i svoj uloženi rad, a sa druge da treba da ispitamo ono šta stvaramo, kroz realne testove i reakcije drugih ljudi, na više praktičnih nivoa i načina, već u zavisnosti od toga koju vrednost pokušavamo da stvorimo. U stvaranju vrednosti važno je da poznajemo materiju kojom se bavimo i da smo sposobni da se posvetimo disciplinovanom radu na njoj. Ako nismo inspirisani i istinski zainteresovani biće teško održati radni ritam i navike na našem stvaralačkom projektu u dužem vremenskom periodu. Zbog toga je važno da se bavite onim šta vas stvarno interesuje, a ne nekim ciljem kao isključivim sredstvom da stignete do novca; možete i tako, ali tada plaćate veoma skupo taj dobijeni novac velikim stresom koji se može odraziti negativno na druge aspekte života (zdravlje, ljubav, zadovoljstvo sobom i životom, itd). Iz ovoga svega je jasno da su unutrašnje stvaranje vrednosti (ideja i vizija) i kreativna akcija (vredan praktičan rad na našim kreativnim i životnim ciljevima), neraskidivo i blisko povezani u procesu realizacije ciljeva i najvažniji deo etičkog korištenja zakona privlačnosti. Najveća “tajna” zakona privlačnosti je da morate biti u dovoljno dobrom psihofizičkom stanju kako bi sa zadovoljstvom i disciplinovano mogli u dužem vremenskom periodu da radite na svojim projektima i ciljevima. Ako pogledamo formulu ostvarenja među najuspešnijim ili stvaralački najistaknutijim ljudima ona je u suštini veoma jednostavna i glasi “veliki rad plus talenat”. Dakle, poznaj sebe dovoljno da bi znao u čemu si dobar i posveti se tome u potpunosti.
Drugi deo elementa zakona privlačnosti i kreiranja naše stvarnosti sastoji se od komunikacije i realizacije. Ovde je naša, lična, energija kojom zračimo nešto bitnija, jer je komunikacija sa drugim ljudima veoma velika i važna životna tema, iz više razloga. Ako tražimo saradnika, klijenta, izdavača, ili partnera na bilo kom nivou, veoma je važno kakvu energiju i poruku šaljemo svojim prisustvom i verbalnim i neverbalnim načinom komunikacije. Najvažniji element u komunikaciji je jasnoća, a nju ne možemo imati ako nismo pre svega jasni sami sebi. Kroz ovo ponovo vidimo da je samospoznaja bitna u apsolutno svemu, ako želimo životnu i ličnu harmoniju na dubokom nivou. Da bi imali jasnoću u sebi moramo da budemo u stanju da se potpuno otvorimo prema sebi (istovremeno na emotivnom i mentalnom nivou) i da budemo potpuno iskreni iznutra, kako bi čuli i osetili svoje stvarne potrebe, a ne tuđe želje ili želje nezrelih aspekata vlastitog ega. Posle jasnoće dolaze samopouzdanje i pozitivan stav. Samopouzdanje je vera u sebe i svoje sposobnosti bazirana na realnim mogućnostima selfa, a pozitivan stav je konstruktivno razmišljanje (sve je rešivo, sve je proces razvoja i napretka, učim i jačam kroz iskustva, itd.) i vera u pozitivan ishod koja se hrani samopouzdanjem i vrednim radom.
Realizacija je ishodišna tačka koja reflektuje sve gore opisane faze i elemente u kreiranju unutrašnje i spoljašnje stvarnosti. Evo jedna mala vežba za usklađivanje i realizaciju:
Svaki dan dišite brzo i duboko 5 minuta, a zatim u svojoj svesti na 10 minuta prođite idealan scenario svog života onako kako ga vi osećate, u skladu sa vašom vizijom. Odmah, neposredno nakon toga, uradite nešto praktično što vas približava tom cilju (na primer, ako tražite posao, pogledajte oglase i zakažite intervju ili ako želite uspešnu vezu, sredite se i izađite u grad, itd.). Kada naiđete na prve prepreke, zadržite pozitivan stav i prilagodite aktivnosti, nastavljajući sa upornim radom i vizualizacijom.
Uvek iznova proverite da li imate unutrašnju jasnoću!