...Kada uspemo da utišamo svoj um, svoju svest, da li tada, po pravilu dualiteta svega na ovome svetu, nasuprot svetu materijalnom počnemo da obitavamo u svetu duhovnom? Da li tada spoznamo suprotnost limitiranosti svog materijalnog tela i beskonačnosti svog duhovnog bića? Da li tada sve ono što nas ograničava u materijalnom svetu prestane da postoji? Da li tada, u treptaju oka, možemo da se prošetamo svetom, od našeg brdovitog Balkana, preko Tibeta i Himalaja, Japana i Novog Zelanda, sve do tropskih prašina Amazona i predivnih predela ledene Aljaske? Da li tada, u treptaju oka, možemo da posetimo Semiramidine vrtove, da čitamo u velikoj Aleksandrijskoj biblioteci, da posmatramo borbe gladijatora u čuvenom Koloseumu? Možemo li da se vratimo u vreme kada su noćno nebo krasila dva meseca i kada su međugalaktički mostovi još uvek spajali našu planetu sa ostatkom Univerzuma? Možemo li da putujemo svemirom sve do dalekih svetova u kojima ne važe isti zakoni fizike kao u našem, zemaljskom? Možemo li da spoznamo Boga?
