Ko ima oči, neka vidi. Ko ima uši, neka čuje.
Čitav je svet izgrađen na laži. Sve što znate je laž. Sve što verujete je laž. Istina je pred vama i samo čeka da bude otkrivena. Da li si baš ti taj koji će otvoriti svoj um ka čudima koje istina nosi sa sobom? Da li si spreman da čuješ? Da vidiš? Duboko udahni. Izdahni. Umiri svoj um i pridruži se meni i hiljadama drugih koji su prozreli laž i postali tragači za istinom.
Na pola puta između sna i jave, svesnog i nesvesnog, na tromeđi prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, otvorila sam svoje oči da prvi put gledam i vidim.
...istina je jedna i ne može večito biti sakrivena. Doći će dan kada će deca dece naša četiri brata pogledati prošlost kroz vremensku distancu koja, po pravilu donosi objektivnost i uvideti greške svojih predaka. Uvideće da smo svi jednaki u milosti jednoga Boga i da naše razlike samo doprinose našoj posebnosti, a naše posebnosti doprinose šarenilu kolaža koje zovemo životom. Doći će dan kada će deca naše dece otvoriti oči i videti da u svima nama treperi ista svetlost, da smo svi mi delići jedne iste slike, a da sliku ne možemo sagledati dok se delići ne povežu u celinu. Kada vidimo celinu spoznaćemo carstvo nebesko.
Nema čoveka na ovome svetu koji se nikada nije zapitao o smislu življenja. Šta je ono što nas tera da idemo napred, da ustanemo kada padnemo? Šta je to što treba da preživimo? Šta da naučimo? Koja je to pokretačka sila koja nam ne da da odustanemo, izuzev nagona za opstankom, za samoodržanjem? Možda svako od nas treba da otkrije svoj smisao, a možda je on isti za sve? U mojoj glavi, ovo je zatvorena tema.
Verujem u sve velike učitelje, velike mudrace, koji su pokušali da zatvorenom umu ljudi predoče neke univerzalne istine, pozivajući ih na ljubav. Ljubav ka prijatelju i neprijatelju, ka bližnjem i dalekom, ka važnom i nevažnom, jer svi smo mi satkani od istog duha, svi smo mi komadići iste univerzalne energije i svi prolazimo kroz isto duhovno iskustvo života na ovoj našoj prelepoj planeti.