Prosvetljenje – direktno iskustvo istine

Šta se prosvetljuje? Iz koga i ka čemu? Zašto? Koji je cilj toga? Šta posle? Ima li kraja razvoju?

Istinitost se na nivou energije manifestuje kao svetlost. To je jednostavno stvar vibracije, frekvencije. Ljudi sa određenim stepenom vidovitosti percipiraju energetsko

polje prosvetljene osobe kao veliku i snažnu zračeću svetlost manjeg ili većeg intenziteta i čistote (blještavila). Svi se rađamo sa određenim potencijalom svesnosti kao i sa određenim potencijalom za razne druge talente i ostvarenja. To zavisi od energetskog matriksa individualnog duha koji deluje kroz telesni i astralni nosač i nosi u sebi određene informacije i sećanja na svoj put formiranja bilo u prošlim inkarnacijama ovde na zemlji ili na potpuno drugačijim svetovima već u zavisnosti od individualne karme.

Dakle duh i duša u putu razvoja od jedne mase energije u previranju ispunjene različitim vibracionim frekvencijama od kojih mnoge nisu nimalo svetle (slepe želje, instinkti, strahovi, agresivnost…) kreće se ka harmonizaciji i prosvetljivanju, razvoju visokih frekvencija unutar sebe koje rezoniraju sa višim formama postojanja (istina, ljubav, harmonija,kreativnost…). Na početku puta razvoja svesti, energija bića i percepcija sebe su bazični, sirovi. Sve je subjektivno i podređeno nesvesnom egu koji se bori za preživljavanje u određenim karmičkim okolnostima. Dakle, sirovi ego materijal se kreće od totalne nesvesnosti (subjektivna percepcija sebe i stvarnosti) ka potpunoj svesnosti (objektivna percepcija sebe i stvarnosti). Ovu poslednju rečenicu je nešto teže objasniti na potpun način rečima.

Objektivnost o kojoj ovde govorimo nema veze sa racionalnim delom ega koji upravlja našim mišljenjem nego sa UVIDOM koji predstavlja direktno psiho energetsko i duhovno iskustvo koje karakteriše jedinstvo uma, emocije i intuicije u datom trenutku na spontan način kao posledica namere da se zna istina. Uvid može da se desi kao „aha!“ iskustvo gde psihološki, po prvi put shvatamo, zašto je nešto onako kako jeste, kao jaka poruka u snu koju razumemo, sve do različitih viših formi prosvetljenja u kome je sve ispunjeno svetlošću i potpunošću uz odsustvo misli po volji. Ne možete se ne prosvetliti jer je put kosmičkog razvoja bića takav da se kreće od nesvesnosti do prosvetljenja. Pitanje je samo kada će se to desiti, a dešava se kada se u duhu i duši probudi žudnja za spoznajom istine o sebi.

Kosmos porađa individualno biće (varnica svetlosti) u mevp (materija, energija, vreme, prostor), varnica se razvija ka kompleksnosti bića i ponovo postaje jedno sa izvorom (kosmička svest) kroz proces ekspanzije svesti (prosvetljenje). Na taj način zatvara se krug energije u kosmičkom smislu razvoja bića. Pitanje zašto je to sve tako je duboko i zadire u samo ustrojstvo svega postojećeg. Nevidljivo se reflektovalo u vidljivo, a svest je ogledalo. Praznina svesti teži da bude ispunjena i nastaje vidljivo.

Postoji li ekvilibrijum između vidljivog i nevidljivog, pokretnog i mirujućeg, van kosmičko stanje iz koga sve nastaje? Da, stanje prosvetljenja koje sve porađa i u koje se sve vraća. Zato prosvetljenje poništava karmu-akciju prošlosti. Svako prosvetljenje počinje sa uvidom, a svaki uvid rađa novi svet, novi način mišljenja, novu vibraciju. Prosvetljenje menja celokupnu percepciju sebe i stvarnosti.

Piramida stvarnosti je u dnu široka, planete, zvezde, skupovi bazičnih čestica, to je mašina karme u kojoj nastaje život na više nivoa, u vidljivom i nevidljivom istovremeno. Svesnost se razvija i piramida se sužava, na vrhu piramide je malo bića, jer su uslovi za prosvetljenje kompleksni, potreban je inteligentan nosač svesti, u ljudskom ili nekom drugom obliku, kao na primer kod astralnih inteligencija. Posle, igra može da počne ponovo u nekom drugom obliku, jer je igra života sastavni deo kruga energije. Kosmos je ogroman i reflektuje percepciju, dakle, igre su bezbrojne. Pa, čemu sve to? U prosvetljenju shvatate da je sve što postoji predivno, neverovatno, čudesno, zadivljujuće pa i vi sami. Ne čudi što bi svest htela da to ponovo preživi, uprkos mogućim bolovima na putu. Oni su privremeni. Kraja, čini se, nema i u tome je valjda vrhunac lepote i utehe koju nudi stanje i iskustvo prosvetljenja.

Postizanje peak iskustva u kome imamo uvid u to kako prosvetljenje približno izgleda nije previše teško postići. Uz dobru pripremu nekoliko nedelja kundalini treninga je obično dovoljno za to. Za dubinski Samadhi, stvari stoje u mnogome drugačije. Realno, potrebno je ceo svoj život prilagoditi tome, a ljudi ne vole da ulažu vreme i trud u poslove sa neizvesnim završetkom, jer nema garancije i očigledne dividende, a izazovi i krize na putu su veliki. Proces suočavanja sa bezbroj otpora i ego programa u podsvesti, čišćenje i isceljivanje mnogih slojeva duše, borba da se istraje u istinitosti prema sebi i drugima, moguće zdravstvene i životne krize kao posledica ubrzavanja procesa karmičkog čišćenja i oslobađanja od karmičkih okova, itd…

Utešno je što nije potrebno da čovek uđe u supersamadhi da bi bio srećan i usklađen u životu, za to je dovoljno isceljenje osnovnih trauma i psihomentalna promena nekih obrazaca mišljenja u podsvesti, uz direktan doživljaj sebe kroz emocionalni proboj i samoprihvatanje u meditativnom stanju – ja sam onaj koji jesam. To je moguće postići za relativno kratko vreme, radom na sebi, u dosta širokom rasponu – između mesec dana i tri godine, što se veoma razlikuje od osobe do osobe, u zavisnosti od karmičkih opterećenja i težine i zahtevnosti njene životne misije.