„Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari.“
Sigurna sam da ste svi puno puta čuli ovu izreku. Šta ona u stvari znači? Sve u životu ima svoju cenu, pri čemu sada uopšte ne mislim na novac. Sve u šta ulažete energiju raste. Ulažući energiju u svoju želju, ona je sve bliže ispunjenju. Divno, pomislio bi neko, ali da li je zaista tako?
Uzmimo za primer osobu koja ima manje-više sve što je prosečnom čoveku potrebno za miran, stabilan život. Ta osoba koja ima sve, mašta o nekim trivijalnim stvarima i u njih ulaže energiju. Na primer, osoba mašta da se sa porodicom preseli u Ameriku. Partner je protiv toga, ne želi da ide, ali…to ne utiče na našu želju, zar ne? Partner ne želi, ali mi želimo, niko ne može da nam zabrani da maštamo, ne? I tako mi ulažemo energiju i dalje u svoju želju i ona polako počinje da se ispunjava. Najzad vidimo ispred sebe kako nam se put otvara, namestila se situacija, dobijamo iseljeničku vizu i…partner nas ostavlja i odvodi decu, uzima pola imovine, ali…mi idemo u Ameriku.
Da je onaj koji je poželeo želju o odlasku znao koja je cena ispunjenja te želje, da li bi i dalje bio spreman da je plati? Da li bi i dalje želeo?
Čovek sam po sebi nije sposoban ni da izmašta sve okolnosti koje će mu se naći na životnom putu. Zato duhovna učenja, između ostalog, propovedaju i oslobađanje od želja, svih sem jedne – da budemo jedno sa univerzumom, sa bogom. Sve što treba da želimo je da ispunimo svoj potencijal i svoju svrhu na najbolji mogući način, a univerzum će se već pobrinuti da nam omogući sve ono što nam je potrebno da bi se taj smisao i svrha ispunili.
Ono što danas nazivamo „sinhronizacijom sa univerzumom“ zapravo je samo prepuštanje životu i bogu da deluju kroz nas kako bi nas navodili ka našem putu ispunjenja. Pomislio bi neko, da je jednostavno postati oruđe božjeg delovanja, ali taj neko zaboravlja da kada dozvolimo bogu da deluje kroz nas, mi se obavezujemo samima sebi da sledimo put koji nam je on pripremio, sviđalo se to nama ili ne. Univerzum nam nekada pošalje smernicu koju nismo očekivali, za koju se nismo spremili i šalje nas daleko od našeg ustaljenog puta. Jako je teško odreći se svega što imamo, zarad uverenja da je tako potrebno, pa je uvek na nama je da li ćemo tu dobijenu smernicu poslušati, bez obzira na cenu koju je potrebno platiti ili ćemo ignorisati ono što nam je dato da vidimo, osetimo, spoznamo i linijom manjeg otpora ostati na sopstvenoj utabanoj stazi. Mnogo snage treba za slediti dušu, suštinu, unutarnji glas, kada naš ego, um, razum radi u suprotnosti sa njim.
Potpuna predaja tom „putu kojim se ređe ide“ podrazumeva veru da se sve dešava za naše najveće dobro iako to u datom momentu ne možemo da vidimo. Ta vera, daje nam snagu da sledimo boga u sebi, unutrašnji glas, tu višu svest kojoj smo podarili poverenje da nas vodi kroz ovu životnu školu.
Vera je esencija života, bez nje nema nade, a nada…postoji dokle god postoji i čovek. Verujte u ispunjenje svog životnog puta, verujte da beskrajna svest, čiji smo mi samo tračak, bdi nad nama neprekidno, dajući nam upravo ono što nam je potrebno da bismo svoju svrhu ispunili na najbolji mogući način.
„Sve se dešava za naše najveće dobro.“
O željama i veri
